Važno je ono, što nosimo u sebi. . .

Ovo je priča o ženi koja je u planinskom jarku našla dragi kamen. Da dragi. Sage se, pokupi ga te nastavi put. Sljedećeg dana, tako hodajući ugledah siromaha. Kako je bio gladan, ona otvori torbu da mu da nešto da pojede. Kada je otvorila torbu, siromah je ugledao dragi kamen. Očara se njime i zatraži od žene da mu ga da. Ona mu ga pokloni bez trunke razmišljanja. Bio je presretan. Znao je da je kamen skupocijen i vrijedan. Učinit će ga bogati.

Poslije nekoliko dana, siromah potraži ženu. Kad je nađe, dade joj kamen i reče: “Razmišljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vrijedan, ali ti ga vraćam u nadi da ću od tebe dobiti nešto što je mnogo, mnogo vrijednije. Ako možeš, daj mi to što nosiš u sebi, što ti je omogućilo da mi s takvom lakoćom daš ovaj skupocjeni kamen.”

Važno je šta čovjek nosi u sebi, ali ne i ono šta nosi na sebi.