Priprema za roditeljsvo: Razvoj roditelja Priprema za roditeljsvo: Razvoj roditelja
Neki bi rekli da priprema za roditeljstvo kreće od ranih dvadesetih, od završetka srednje škole ili fakulteta, a neki mnogo kasnije (na primer, kada... Priprema za roditeljsvo: Razvoj roditelja

Neki bi rekli da priprema za roditeljstvo kreće od ranih dvadesetih, od završetka srednje škole ili fakulteta, a neki mnogo kasnije (na primer, kada žena uđe u 9. mesec trudnoće). Medjutim na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta novosadskog univerziteta su nas učili kako priprema za roditeljstvo kreće od rođenja – kaže psiholog Mina Ilić.

Od rođenja učimo kako da ovladamo sredinom. Kako da dozovemo mamu, damo joj do znanja da smo gladni ili da nas boli stomak. Učimo na kakav plač najbrže reaguje, kao i na koji način možemo dobiti to što želimo. Učimo nove veštine, razvijamo nove sposobnosti, sve u cilju da se osamostalimo i da sa vremenom što manje zavisimo baš od te famozne mame.

UČIMO DA SAMI SEBI ZADOVOLJAVAMO POTREBE KOJE IMAMO.

Nemojte dozvoliti da vas jednstavnost ove rečenice zavara, to nimalo nije jednostavno. To naravno ne zavisi samo od nas i naše sposobnosti za učenjem kao bebe, već i od osetljivosti majke/oca na potrebe deteta. Što bolje roditelji umeju da prepoznaju detetove potrebe, veća je verovatnoća da će spontano kroz vreme, naučiti i dete da ih prepoznaje i zadovoljava. 

Danas bismo rekli da nema tu neke velike matematike, ako smo gladni uzećemo da jedemo. Međutm, čak i ta potreba može biti u konfliktu, pa imao različite poremećaje ishrane, emotivna prejedanja, pa čak i hospitalizacije usled preterivanja u držanju nezdravih dijeta i režima ishrane.

Da bismo sami sebi zadovoljavali potrebe, prvo moramo da znamo koje su. A da bismo znali koje su, moramo imati iskrenu i dobru komunikaciju sami sa sobom. Super stvar je što sa iskrenom i dobrom komunikacijom sa sobom, mi učimo da imamo dobru komunikaciju i sa drugima, a naročito sa decom.

Upoznavanjem sebe i svojih potreba, dolazimo do saznanja da ni jedna osoba nije ROBOT, te da pravila i recepti ne važe uvek.

Empatija kao rešenje

Učenjem i upoznavanjem svog unutrašnjeg sveta, dolazimo do različitih zaključaka i uvida. Primetićemo da bolje razumemo osobe koje prolaze kroz nešto što smo i sami prošli, ili bar možemo da zamislimo kako bismo se mi osećali da smo na mestu prijatelja i da nam se dogodilo nešto slično.

Kada naučimo da mentalizujemo svoj unutrašnji svet, spoznamo ga i upoznamo, znaćemo da prepoznamo to isto i u drugima. Zajedno sa tim polako učimo da neutralizujemo nemir nastao usled različitih nezadovoljstava, ali i pružimo autentično razumevanje, podršku, kontakt i/ili konkretnu pomoć drugoj osobi. Sposobnošću da umirimo sebe time što znamo šta nam je i šta se dešava, veća je verovatnoća da ćemo znati dobro da umirimo dete kada je to potrebno (a potrebno je često).  

Anksioznost i nastaje onda kada nam nije jasno zašto nam „lupa srce“, zašto smo uznemireni, nego razmišljamo samo o pukim simptomima i molimo se Bogu da od njih ne umremo.

Na internetu stalno nailazim na savete, prvo smiri sebe pa tek onda uzmi bebu. Rekla bih da to šalje istu poruku.

Posle mentalizacije i neutralizacije emocija, na red dolazi razvoj celovitosti objekta.

Celovitost objekta u prevodu znači sposobnost da sebe, druge osobe, svet, život i tako dalje, posmatramo u isto vreme sa svojim manama i vrlinama. Drugim rečima, iako imamo neku slabost ili manu, ne „ocrnjujemo“ sebe, jer u isto vreme imamo uvid i u svoje snage i vrline.

Konstantnost objekta ima ulogu da tu celovitu sliku možemo održati kroz vreme. Da smo svesni kako neki nepovoljni uslovi mogu uticati na nas ili drugu osobu i da i dalje možemo da imamo realnu sliku o situaciji ili osobi, iako je ona trenutno iskočila iz nekog svakodnevnog okvira.

Bilo bi sjajno kada bismo umeli da izdržimo frustraciju i nezadovoljsvo, jer neke stvari u životu prosto ne možemo promeniti koliko god se trudili.

Sve su to sposobnosti koje nam pomažu da upoznamo sebe pa samim tim i alat koji će nam dobro doći u ulozi roditelja.

Young family with little son together on grey background

Da li su za roditeljstvo potrebna oba roditelja?

Bilo bi poželjno.

Svaki od roditelja ima svoju ulogu u životu deteta. Mama i tata se nikada ne mogu takmičiti između sebe ko će biti bolji. Oni mogu da teže da budu što bolja mama ili što bolji tata, ali teško je upoređivati ih ko je bolji jer svakako oboje imaju važne i rekla bih drugačije uloge u psihološkom razvoju deteta. Identifikaciju sa istopolnim roditeljem ne moze zameniti ni najbolja majka ili tata ovog sveta. Prosto ne može. Ne znači da dete bez te identifikacije ne može da živi, naprotiv. Iznenadili biste se kada biste znali koliko mlade jedinke ljudske vrste mogu biti rezilijentne. Uvek može postojati neki ujak/ stric ili tetka/strina, koji mogu poslužiti u svrhe identifikacije.

Za potrebe ovog teksta ne smem zanemariti ključnu stavku, a to je ODGOVORNOST. Odgovornost od toga da prestanete sa pušenjem u trudnoći, jer to narušava zdravlje ploda, raspitate se o vitaminima koje treba da uzmate kod ginekologa koji vodi vašu trudnoću, do toga da ste svesni šta ta promena života i nove životne uloge sa sobom nose. Odgovornost prema detetu, roditeljima, poslodavcu, prijateljima, može biti naporna ako je posmatrate kao očekivanja koja morate da ispunite. Ali ako ove uloge i očekivanja vidite kao šansu da izrazite sebe i svoje autentično Ja, onda život može biti i lep.

Izazovi

Ne mogu a da ne pomenem sredinske faktore koji mogu nepovoljno uticati na razvoj roditelja. Prečesti konflikti u porodici, stres pa čak i fizičko ili psihološko nasilje nisu dobra atmosfera za roditelje i njihove nove nestabilne i nesigurne uloge. Porođaj i akušersko nasilje o kome se u poslednje vreme dosta piše, zauzimaju zasluženo mesto u ovom tekstu u odnosu na to koliko mogu uticati na osećanja (novih) roditelja. Finansijska nestabilnost, nesiguran posao, loši uslovi pružanja zdravstvene nege i drugo, samo su neki od potencijalnih izvora stresa.

Način na koji se mi nosimo sa emocijama, sa sobom, sa životnim odlukama i životom u najširem mogućem smislu je nešto što deca imaju na raspolaganju. Deca o svetu uče kroz roditelje, kako roditelji doživljavaju svet takav će utisak preneti i na decu.

Ukoliko je ova poslednja rečenica u vama probudila strah, brigu ili pritisak sa kojim ne možete da se nosite, možete se obratiti za razgovor psihoterapeutu koji vam može pomoći u tome. Ukoliko su roditelji zakazali sa nama, ne znači nužno da i mi moramo biti isti (ili suprotni – što je opet isto) sa našom decom. Svesno posvećena pažnja razvoju, istrajan rad, trud i želja da budemo najbolja verzija sebe, mogu biti dobra osnova za dalji rast i razvoj na ime unapređenja sebe ali i budućih generacija.

Autor: Mina Ilić, psiholog

Nanny

Ovaj članak trenutno nema komentara

Prvi komentarišite članak

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

<a></a><strong>Stomatološke usluge koje su uvek veoma tražene</strong>

Stomatološke usluge koje su uvek veoma tražene

Zdravlje aug 5, 2023 0

<a></a>Budite prepoznatljivi i ostavite mirisni trag

Budite prepoznatljivi i ostavite mirisni trag

Životni Stil aug 5, 2023 0

<a></a>Koji su temelji bezbednosti savremenog stanovanja

Koji su temelji bezbednosti savremenog stanovanja

Životni Stil maj 30, 2023 0

<a></a>Prepoznajte simptome stresa na vreme

Prepoznajte simptome stresa na vreme

Zdravlje maj 23, 2023 0