Znate da bi trebalo da ustanete s kauča i da odvojite svakodnevno odvojite vrijeme, a sve to zarad fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali zašto je tako teško početi sa vežbanjem? Svaka promjena navika, pa kad i postoji volja, nije lahka. Mnoge osobe često se s najboljom voljom i namjerom odlučuju za određene vrste fizičke aktivnosti ali vrlo brzo zbog različitih razloga odustaju i prije nego što su uopšte počele da stvaraju naviku i rutinu. 

Stvaranje forme je vrlo zahtjevan i nimalo lak zadatak, koji može za neke da postane previše stresan i nešto što ih još dodatno opterećuje, postaje teret, a ne užitak. Svi oni koji upravo muku muče s tim problemom, moraju da znaju da sve početne prepreke mogu da savladaju i da će s vremenom biti sve lakše, ne samo zato što će tijelo biti u formi i što će se vidjeti fizička razlika, nego zato što će se uopšte osjećati bolje, imaće bolji imunitet, bolje zdravlje, više snage… Naravno, do tog stadijuma treba doći.

Za početak, evo kako:

Pronađite ličnu motivaciju za vežbanje
Trebalo bi da imate motivaciju da se pokrenete s kauča u doslovnom i prenesenom smislu. Motivacija može da bude smanjenje tjelesne težine, određeni bolovi u tijelu zbog manjka kretanja ili ipak zdravlje. Ipak, generalni motivi jesu dobri za početak, ali za dugoročnu promjenu navike nevežbanja u redovno vježbanje potreban vam je konkretan razlog zbog čega želite da nastavite da vježbate. Na primer, oslobađanje od stresa (bilo napornom vježbom, bilo jogom), više snage za svakodnevne aktivnosti, bolje raspoloženje, povratak volje za seksom, ljepša figura… To su pravi razlozi koji će vas i dalje “dizati s kauča“.

Postavite sebi realne ciljeve
Ako niste u formi, nemojte odmah da očekujete čuda niti da će biti lahko. U suštini, vjerovatno će biti teže nego što ste očekivali. Za odrasle osobe bilo bi normalno dva i po do tri sata fizičke aktivnosti nedeljno. To znači 30 minuta hodanja dnevno pet dana nedeljno, a ako želite da povećate intenzitet biće dovoljno 15 minuta džogiranja, pet dana nedeljno. Neka vam to budu smjernice kojih morate da se pridržavate, ali to ne znači da ćete odmah moći da ih ispunite. Isto važi i za različite oblike fitnesa, aerobika i tako dalje…

Za početak započnite s 15 minuta hodanja dva ili tri puta nedeljno ili ako vam dobro ide s 15 minuta pet puta tokom nedelje. Nakon toga polahko pojačavajte dužinu i intenzitet. Mnogi ljudi izgube volju, jer pokušavaju previše stvari prebrzo. Budite uporni i rezultati će biti vidljivi iz nedelje u nedelju.

Nije vežbanje, nego nešto zabavno
Ne treba satima da budete na dosadnim spravama za vežbanje, niti da trčite bez cilja, možete vrlo lako da radite nešto zabavno, a ujedno i korisno za vaš organizam. Šta će to biti, vi sami određujete.
1. Prošetajte svog psa ili komšijinog psa (oni će vam biti zahvalni), a vi ćete uz dobru rekreaciju imati pravu antistres terapiju.
2. Organizujte s djecom takmičenje u plesu.
3. Idite u park i igrajte se s djecom.
4. Upišite napredni kurs plesa ili neke od treninga kao što je zumba i slično.
5. Upišite napredni step aerobik, koji je itekako zahtevan i nimalo dosadan.
6. Idite na bazen i naučite novu tehniku plivanja i ronjenja.

I još mnoge druge aktivnosti…

Ukomponujte vežbanje u pretrpani raspored
Za zaposlene ljude, koji moraju da “žongliraju“ između poslovnog i privatnog života, veoma je teško pronaći vremena, a ponekad i snage za vježbanje. Ali, kako se kaže, sve je moguće s dobrim planiranjem, pa tako je na vama i vašem partneru da zajedno sjednete i pokušate da smislite plan koji će se uklapati u vaše rasporede, ali i rasporede vaše djece.

Takođe, jedan od načina da se vidite sa svojim prijateljicama, umesto da sjedite u kafićima i brbljate na telefon, zajedno prošetajte, trčite, provozajte se s biciklom. Planirajte aktivnosti koje se poklapaju s aktivnostima vaše djece. Na primer, vaše dijete ima sat tenisa, iskoristite vi taj sat za vježbanje…

Ako i posustanete, trgnite se i počnite ponovno iz početka. Sledeći put će sigurno biti lakše.

Izvor:Zene