Kada sam zaista počeo da volim sebe

Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine.
Danas znam da se to zove BITI VJERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da natjeram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to.
Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da žudim za nekim drugačijim životom i mogao sam da vidim da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam.
Danas, ja to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga.
U početku sam to zvao “zdravi egoizam”, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da želim da sam uvijek u pravu. Tako sam manje griješio.
Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost.
Sada živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.