Vitamini u trudnoći

Zašto moram da uzimam vitamine?

Tokom trudnoće ženi je neophodan povećan unos nekoliko vitamina da bi se omogućio pravilan razvoj tkiva i bebe. Vitamini su supstance koje su organizmu neophodne u vrlo malim količinama, pošto ih on ne proizvodi moraju dodatno da se unose  ishranom i suplementima.

Tokom trudnoće, potrebna količina vitamina se lako unosi pravilnom ishranom, ali ipak na neke od vitamina morate da obratite posebnu  pažnju!

Koje vitamine treba da uzimam?

Vitamin C
Vitamin C je veoma važan za podizanje opšteg imuniteta organizma. Pomaže u stvaranju kolagena u vezivnom tkivu, a samim tim je neophodan pri zarastanju rana, čini ćelije snažnijim, pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe, kalcijum i folnu kiselinu. Ima ga dovoljno u svježem voću i povrću.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza tokom trudnoće je 70 mg. Ne savjetuje se uzimanje preko toga, jer može da ima negativne efekte.

Vitamin C u naimrnicama
Pravi mali izvori vitamina C su narandže, limun, grejpfrut, paprika, jagode, kupus, paradajz, brokoli, krompir i borovnice.

Vitamin D
Ovaj vitamin je dobro poznat kao osnovna komponenta neophodna za dobru apsorpciju kalcijuma, a naročito je važan za razvoj zuba i kostiju fetusa.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza iznosi 400 I.U. Lako se unosi pravilnom ishranom bogatom mlečnim proizvodima.

Vitamin D u namirnicama
Nalazi se i u zelenoj salati, žumancetu, ribljem ulju, puteru, džigerici, sardinama… Organizam može i sam da proizvede vitamin D ako je koža dovoljno izložena suncu, međutim tokom sunčanja valja biti ekstra oprezan.

Vitamin A
Tokom trudnoće neophodno je povećati unos vitamina A, pošto je potreban za normalan rast i razvoj fetusa.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza za trudnice iznosi 2700 I.U. Neumereno uzimanje vitamina A u formi retinola, veće od 10 000 I.U. ima negativne efekte i može prouzrokovati anomalije kod bebe.

Vitamin A u namirnicama
U ishrani vitamin A se nalazi u dva oblika: sa retinolom i beta-karotinom. Retinola najviše ima u hrani životinjskog porekla – džigerici i ribljem ulju.

Beta-karotin je zaslužan za narandžastu i žutu boju u povrću i voću tako da je jasno gde se nalazi. Pravilnom ishranom, bogatom voćem i povrćem može se lako postići pravilan unos ovog vitamina, ako se izbegava čest unos proizvoda sa retinolom, npr. džigerice.

Vitamin B12
Ovaj vitamin, kao i folati, neophodan je za rast ćelija i razvoj nervnog sistema. Takođe, B12 je važna komponenta u sprečavanju anemije trudnice.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza  iznosi 2,2 mcg. Nedostatak ovog vitamina se javlja retko, pošto ga ima dosta u namirnicama koje unosimo u regularnoj ishrani. Nedostatak se može javiti samo kod trudnica koje se hrane isključivo vegetarijanskom hranom.

Vitamin B6
Ovaj vitamin je neophodan za obradu karbohidrata, lipida i masti. Vitamin B6 čini DNK.

Vitamin B6 u namirnicama
Nalazimo ga u mesu, džigerici, bananama, žumancu i mahunarkama.

Folna kiselina
Ovaj vitamin je poseban – potrebno ga je uzimati još pre nego što dođe do začeća i to u dozi od 0,4 mg dnevno (obično se nalazi u tabletama od 4 ili 5 mg, koje je najbolje preoploviti). Ukoliko ga niste uzimali od pre začeća, obavezno počnite od momenta od kada ste saznali za to.

Preporučena doza u trudnoći
Folna kiselina treba da se pije tokom cele trudnoće u istoj dozi ali je obavezna do kraja dvanaeste nedelje trudnoće, jer smanjuje mogućnost razvijanja defekata kičme.

Žene koje boluju od epilepsije ili redovno koriste antileptike kao i one koje su u prethodnoj trudnoći imale bebeu sa defektom kičme ili lobanje, pre začeća treba da uzimaju folnu kiselinu u dozi od 4 mg.

izvor:bebac.com