Život čine male stvari

Svaki dan je poseban, svaki donosi nešto novo, novu lekciju, novi pogled… pa tako i ovaj dan. Došla sam iz škole. Brzo sam se presvukla, ručala i otrčala do djedove kuće. Bio je to uzbudljiv dan za mene. Trebali smo da pravimo džem. Moj prvi džem. Trčala sam ka njegovoj kući. Ulazeći u dvorište pjevušila sam nagovještavjući da sam tu. On me treba čekati u bašći.

Čula sam mu glas. Kada sam ga primjetila nije bio sam. Bio je tu neki čiko. Kako sam se ja približavala, oni su se rukovali, a Čiko mu je rekao : “Život čine male stvari.” Otišao je. Mi smo ostali. OoO da, velika šerpa je bila već puna jagoda. Djed je to pripremi dok sam ja došla, da bi završili prije mraka. Radost, i uzbuđenje su bili tu. On mi je objašnjavao šta je uradio, i šta još trebamo da uradimo, da dodamo. A kroz moju glavu se vrtila još uvijek ona Čikina rečenica: “Život čine male stvari.” Kako? Kada on posjeduje veliki automobil, veliku kuću. . .a priča o malim stvarima. Zamolila sam djeda da mi objasni. Zastao je na sekundu, a zatim počeo: “Vidiš Mala, ti i ja pravimo ovaj đem. Imamo veliku šerpu, puno jagoda, puno šećera. . .al’ da bi nam đem bio ukusan, lijep i pravi potrebna je jedna mala sitnica, sastojak koji će ga činiti ljepšim, ukusnijim, i na kraju krajeva đemom- tvojim đemom.”

Imao je pravo. Da nismo dodali taj sastojak, naš tajni sastojak, on ne bi bio ukusan, poseban. Mala sitnica, ga čini posebnim, ljepšim. . .a nas sretnijim! Vrlo je važno koje sastojke dodajemo. Čime naše jelo začinimo. Treba razmišljati o mirisu, ali i okusu.