Kako se vrši dezinfekcija?‏

Dezinfekcija se vrši radi uništavanja zaraznih mikrooganizama (bakterija, virusa i gljivica). Ovi neželjeni mikroorganizmi se uništavaju pomoću fizičkih, hemijskih i mehaničkih sredstava za dezinfekciju. Načina i sredstava za za dezinfekciju ima mnogo, i primenjuju se u zavisnosti od situacije. Sredstvase primenjuju na vodu, vazduh, tlo, ali i u unutrašnjosti na razne površine, predmete, sredstva za rad…

Dezinfekcija u slučaju bolesti

Dezinfekcja se najčešće vrši prilikom nastupanja bolesti, a razlikuju se metode dezinfekcije radi prevencije nastajanja bolesti, dezinfekcije koja se vrši u toku bolesti i dezinfekcija koja se vrši nakon bolesti.

Dezinfekcija radi prevencije bolesti se izvršava kako bi se sprečila pojava zaraznih bolesti. Ovu dezinfekciju treba izvršavati periodično, a u slučaju nekih vanrednih okolnosti koje za posledicu imaju pojavljivanje epidemije (npr. poplave), treba češće dezinfikovati životno i radno okruženje. U ovu kategoriju spada dezinfekcija vode (hlornim krečom), iskuvavanje pribora radi dezinfekcije i slično.

U toku bolesti, dezinfekcija je veoma bitan faktor, kako ne bi došlo do širenja zaraze na zdrave osobe. Dezinfekcijom se uništavaju zarazni mikroorganizmi kojih ima u velikom broju u izlučevinama bolesnika ( pljuvačka, mokraća, izmet).

Kada dođe do okončanja bolesti, ili se bolesnik premesti u bolnicu, obavezna je detaljna dezinfekcija prostorije u kojoj je bolesnik boravio, kreveta, posteljine, odeće bolesnika, kao i dobro provetravanje. Posebnu pažnju posvetiti dezinfekciji ukoliko je bolesnik preminuo kod kuće.

Mehaničke, fizičke i hemijske metode dezinfekcije

Mehaničke metode za dezinfekciju ne moraju nužno da sadrže bilo kakva hemijska sredstva (ali hemijska sredstva pojačavaju efekat dezinfekcije). Čisto mehaničke metode se primenjuju na površinama koje su osetljive na hemijska sredstva za dezinfekciju. Mehaničkom metodom se uklanjaju nepoželjni mikroorganizmi sa površina koje se čiste. Ovde spada klasično metlanje, četkanje, ribanje i istresanje. Ovako se najčešće uklanjaju nepoželjni mikroorganizmi sa stolova, posuđa, odela, tepiha i podova.

Krečenje je odlična mehanička metoda za uklanjanje nepoželjnih mikroorganizama sa zidova koji se prekrivaju krečom i postaju bezopasni.

Provetravanje prostorija je takođe korisno za uklanjanje nepoželjnih mikroorganizama, najviše onih iz vazduha.

Dezinfekcija vode se uglavnom vrši filtriranjem, ali najbolja praksa je da se nakon filtriranja voda dodatno dezinfikuje hlornim krečom, pogotovo ako se voda koristi za piće.

Toplota je najbolji fizički metod dezinfekcije. Toplota odlično deluje na uništavanje zaraznih mikroorganizama. Što je temperatura viša, to je bolje. Plamen će sigurno uništiti sve neželjene bakterije, viruse i gljivice, i zbog toga se savetuje da se spale svi predmeti koji se više neće koristiti, a koristila ih je zaražena osoba. Vrela voda i vazduh su odlično sredstvo za dezinfekciju.

Sunčevi zraci takođe pozitivno utiču na uništavanje štetnih mikroorganizama jer sadrže ultraljubičaste zrake koji ih ubijaju. Pošto sunčevi zraci ne prodiru u unutrašnjost, one dezinfikuju samo površine predmeta, i deluju samo na mikroorganizme na površini. Zato je poželjno sušiti opran veš na suncu, kao i izložiti sunčevim zracima predmete koje je bolesnik koristio (posteljinu).

Što se tiče hladnoće, ona nema prevelik uticaj na uništavanje zaraznih mikroorganizama i zbog toga se uglavnom ne koriste za njihovo uništavanje.

Dodavanje određenih hemijskih sredstava prilikom mehaničke dezinfekcije je odlična praksa. Ukoliko želite da dezinfikujete radnu površinu ili sredsto za rad najbolje je prebrisati ih odgovarajućim vlažnim maramicama za dezinfekciju. Sapun koji sadrži amonijak u kombinaciji sa vodom deluje odlično na uništavanje štetnih mikroorganizama. Razni deterdženti su najbolje rešenje za uništavanje štetnih organizama sa odeće, podova, tepiha, nameštaja i drugih površina, a najbolje rezultate će dati u kombinaciji sa što toplijom vodom.

Izvor: Pozitivne.info